Dijagnostičke metode za muškarce:
Spermogram
Radi se po mogućnosti tamo gde postoji adekvatno edukovan kadar, najbolje kod embriologa. Potrebno je 3 dana apstienencije, ne više od 5 dana i beleženje vremena kada je bila ejakulacija u odnosu na predaju materijala.
Funkcionalno ispitivane sperme
Pokazuje koliko pokretnih spermatozoida na kraju ostane, pošto u laboratorijskim uslovima uradimo pripremu sperme sličnu onoj u ženskom reproduktivnom traktu. Indikovano je naročito gde postoje nešto sporiji spermatozoidi, jer pokazuje koliko spermatozoida stiže do cilja nakon svega što sperma treba da prođe u reproduktivnom traktu žene, tj nakon kapacitacije ( aktivacije u cerviksu), prolaska kroz materičnu šupljinu i stizanja u jajovod.
Ispitivanje hormona
Razvoj spermatozoida, tzv. spermatogeneza nastaje pod uticajem hormona, u slučaju da postoji poremećaj, indikovano je uraditi ispitivanje hormona.
UZ genitalnog trakta i pregled urologa
Ukoliko postoji problem u spermogramu, indikovano je ispitivanje reproduktivnog trakta da bi se dijagnostikovale i otklonile eventualne bolesti.
Genetska ispitivanja
U slučaju određenih poremećaja spermatozoida kao i azospermije (ne nalaženja spermatozoida u ejakulatu) indikovano je ispitivanje kariotipa (svih hromozoma) ili specifičnih genetskih defekata (AZF region, CF, talasemija itd).
TESE (biopsija testisa – testikularna ekstrakcija spermatozoida)
Biopsija testisa se radi u slučajevima kada:
- analizom sjemena muškarca nijesu pronađeni spermatozoidi (azoospermia)
- kada su spermatozoidi pronađeni u nedovoljnom broju za proces VTO
- kada se uzorak sjemena ne može dobiti putem ejakulacije
Biopsija testisa se obavlja u opštoj kratkotrajnoj ansteziji gdje urolog uzima dio tkiva testisa i predaje ga embriologu koji nakon obrade pod mikroskopom provjerava prisustvo spermatozoida. Ukoliko su spermatozoidi prisutni i u dovoljnom broju embriolog zamrzava obrađeni materijal koji se dalje čuva u tečnom azotu do upotrebe. Dio tkiva testisa se šalje na patohistologiju radi dobijanja daljih informacija.
Uzrok azoospermije može biti različite prirode zavisno od toga da li testisi proizvode normalan broj spermatozoida a dovodni kanali iz testisa su oštećeni, začepljeni ili potpuno odsutni (retrogradna ejakulacija, obstruktivna azoospremia). Drugi razlog je nedovoljna proizvodnja spermatozoida u testisima (neopstruktivna azoospermia) čemu razlog može biti hormonske ili genetske prirode, nespuštanja testisa u skrotum na vrijeme, fizičke traume, radioaktivnog zračenja, posljedica raznih zdravstvenih stanja i bolesti…
Postoji i nekoliko drugih metoda koje zbog toga što se dobija malo materijala nerado primenjujemo (PESA – punkcijom kroz kožu se uzima aspirat, MESA- punkcijom i aspiracijom se uzima uzorak iz epididimisa, TESA-aspiracijom se uzima uzorak iz testisa).
Kod TESE imamo najviše šansi da nađemo spermatozoide, u oko 50% slučajeva. Oni kojima ne uspe, a u histopatološkom nalazu se nađe da postoji maturacija spermatozoida, tj sazrevanje do formi koje se mogu upotrebiti za oplodnju, preostaje kao pslednja opcija microTESE.
Micro-TESE
Kod pacijenata kojima se ne nađu spermatozoidi putem TESE, a nalazi histopatologije, UZ testisa i hormona ukazuju da bi možda mogla da postoje ognjišta spermatogeneze unutar testisa, predlaže se microTESE. Postupak se izvodi u anesteziji, gde se testis polako otvara na ekvatorijalnoj ravni i pod mikroskopom posmatra ne bi li se našli kanalići koji po svojoj boji i veličini mogu biti mesta gde ima spermatozoida. Embriolog pregleda dobijeni materijal i u slučaju nalaska spermatozoida zamrzava materijal da bi se upotrebio u budućoj IVF-ICSI proceduri.