Nakon oplodnje ćelija sa ICSI ili klasičnom IVF metodom embrioni se uzgajaju u inkubatorima 3 do 5 dana nakon čega se mogu izabrati za embriotransfer a ako postoji višak kvalitetnih embriona mogu se i zamrznuti tehnikom vitrifikacije. Embrioni se gaje u inkubatorima u sudovima sa posebno dizajniranim medijumima koji sadrže sve materije potrebne razvoju embriona na specifičnom stadijumu razvića. Nakon oplodnje koja se računa kao 1. dan razvoja embriona, embrion počinje sa pripremom za ćelijsku diobu to jeste dijeljenje. Tako embrioni dana dva idealno imaju 4 ćelije jednakih dimenzija, embrioni dana tri idealno imaju 8 ćelija jednakih dimenzija, na dan 4 ćelije višećelijskog embriona počinju da se stapaju i gube vidljive granice i tako se dobija loptasta struktura – morula. Na dan 5 kompetentni embrioni (prosječno 40-50% embriona od broja oplođenih ćelija) stižu do stadijuma blastociste. Blastocista predstavlja konačni stadijum razvoja embriona do koga se embrioni gaje u procesu vantjelesne oplodnje, na 5. i 6. dan blastocista kreće sa procesom hatchinga (izlaženja iz zaštitne opne) poslije kojeg slijedi usađivanje u matericu (implantacija). Sporiji embrioni koji dosežu stepen blastociste na dan 6. i 7. i dalje imaju potencijal za implantaciju ali manji u poređenju sa blastocistama od dana 5.
Šta treba znati?
Nijesu svi dobijeni embrioni jednakog kvaliteta! U skladu sa tim postoji sistem ocjenjivanja kojim embiolog svakodnevno daje ocjene svim embrionima i upisuje stanje u dosije para. Embrioni drugog i trećeg dana sa boljim ocjenama imaju veću šansu da stignu do stadijuma blastociste, postanu kvalitetne blastociste i nakon njihovog transfera rezultuju trudnoćom. Naprotiv to ne znači da embrioni koji nijesu idealni ne mogu stići do blastociste i dovesti do trudnoće već je samo šansa za njihovu implantaciju nešto niža. Idealan izgled embriona recimo blastociste na dan 5. ne garantuje to da njene ćelije sadrže ispravnu genetsku informaciju i da može dovesti do trudnoće, ali je dokazana pozitivna korelacija sa morfologijom embriona i ispravnošću genetskog koda embriona.
Prosječno 40-50% embriona od broja oplođenih ćelija stigne do stadijuma blastociste što naravno može da bitno varira u odnosu na godine žene, kvalitet jajnih ćelija, kvalitet spermatozoida, razlog infertiliteta, od ovarijalne stimulacije, stručnosti embriologa u rukovanju embrionima i mnogih drugih faktora.
Transfer embriona u matericu pacijentkinje se obično radi na 2/3. ili 5. dan razvoja embriona. Stopa implantacije tj. trudnoća je veća kada se radi transfer blastociste od stope implantacije embriona dana 2. i dana 3. (cleavage state). Razlog tome je što nezavisno od kvaliteta izabranog embriona na dan 2. i 3. ne znamo da li bi taj embrion imao potencijal da pređe kritične tačke razvoja i dođe do blaastociste, a tu informaciju dobijamo na dan 5. Očev genom se tokom rasta embriona aktivira kasnije i tek stizanje do blastociste daje realnu sliku. Tako da je ocjenjivanje embriona i odluka koju ginekolog i embriolog treba da donesu olakšana na dan 5. Takođe zbog nesigurnosti izbora na dan 3. se nekada vraćaju dva embriona i tako povećava šansa za blizanačku trudnoću koja nosi višestruke rizike u odnosu na jednoplodnu trudnoću. Transfer na dan 3. je obično rezervisan za pacijentkinje sa malim brojem embriona (1 ili 2 a nekada i 3 embriona) kod kojih produžena kultivacija i gajenje embriona do dana 5. ne pravi bitnu razliku i bitno ne sužava izbor embriona za transfer. Transferi 2 embriona u našem centru su retki i dešavaju se kod pacijentkinja kasne reproduktivne dobi i jako smanjene ovarijalne rezerve, gde imamo malo embriona, 1-3, kada nema logike produžavati kulturu.