Mogu biti vrlo raznoliki, sa stane jednog ili oba partnera.
Kod žena su vezani za probleme ovulacije, prohodnosti jajovoda (prethodni upalni procesi koji su doveli do zatvaranja jajovoda, nastanka endometioze sa okluzijama tuba, prethodne operacije sa razvitkom priraslica itd) ili patologije materične šupljine (nastanka adenomioze koja remeti implanataciju, polipi, hronični endometritis, mikropolipoza, adhezije, parcijalni ili kompletni Ashermanov syn) ili patologije oblika materice (veliki miomi ili submukozni miomi koji deformišu materičnu šupljinu i čine je nepogodnim za implantaciju ili iznošenje trudnoće do kraja).
Kod muškaraca je vezan za probleme u proizvodnji spermatozoida i poremećene vrednosti spermograma, ili genetske defekte u strukturi spermatozoida koji ne dozvoljavaju vezivanje sa jajnom ćelijom ili njeno aktiviranje. Sve rečeno ne može tako lako da se utvrdi jer za deo poremećaja ne postoje još uvek testovi. Ponekad i najbolji spermogrami imaju defekat jednog od proteina u njihovoj opni i ne mogu da se vežu za jajnu ćeliju niti da naprave njenu aktivaciju u smislu oplodnje i deobe. Jedini način da se to utvrdi je postupak IVF-a kad avidimo da kod klasične IVF metode nije došlo do oplodnje nego do TFF (total fertilisation failure) što nam daje odgovor zašto par nije spontano ostvario trudnoću i da je recimo ISCI metoda oplodnje za taj par. Sličnih primera ima mnogo.
Kod 15% parova uzrok infertiliteta se ne može otkriti postojećim dijagnostičkim metodama i oni se vode kao idiopatski infertilitet (nepoznate etiologije).