Plodnost ljudske rase, u poređenju sa ostalim sisarima, nije visoka. Kada je kod oba partnera sve u redu, odnosi se ostvare sredinom ciklusa u periodu ovulacije, šansa za nastanak trudnoće u jednom menstrualnom ciklusu, tj. mesecu je oko 20%, što je manje nego kod drugih životinja gde se kreće od 80-90%. Ono što je razlika u korist ljudske rase je činjenica da mi svakog meseca možemo ostvariti trudnoću pod uslovom da žena ima regularne cikluse, dok je kod drugih vrsta to rezervisano za periode parenja jednom ili više puta godišnje. To je razlog zašto se traži da postoji određeni period nezaštićenih odnosa da bi se zadovoljila statistička verovatnoća ostvarivanja trudnoće. Kako iz izučavanja fiziologije jajnih ćelija znamo da nakon ovulacije oocita ima određeno vreme trajnja koji je kraći od jednog dana, bitno je i vreme kada se ima odnos. Naime, vitalni spermatozoidi mogu preživeti i 2 dana u jajovodima žene čekajući da jajna ćelija uđe nakon ovulacije da bi se desila oplodnja. Tako da je period kada treba imati odnose neposredno pre i tokom ovulacije.
Imajući u vidu obaveze i dinamiku savremenog života, kod mlađih parova tj. žena se toleriše do godinu dana odnosa pre nego što se savetuje obraćanje specijalizovanim institucijama koje se bave infertilitetom. Realno gledano, statistička verovatnoća da nastane trudnoća je ispunjena nakon 6 meseci ciljanih odnosa, i zato se kod parova gde je životna dob žene preko 35 savetuje javljanje i početak dijagnostike i lečenja nakon 6 meseci, da bi se izbeglo gubljenje vremena.
I to ima svoj fiziološki razlog. Jajne ćelije nastaju kod svake žene dok je još fetus u majčinoj utrobi i to u 6 mesecu intrauterinog života. One se zaustave u jednoj od faza mejotske deobe, gde stoje sve do dana kada će nakon uspostavlajnja menstuacije krenuti da se razvijaju u talasu ćelija koje će tog meseca ići ka ovulaciji. Od hiljade ćelija koje krenu samo će jedna doći do ovulacije, ostale propadaju. Broj jajnih ćelija sa kojima smo rođeni je definitivan, one se ne dele i ne umnožavaju nakon rođenja, kada ih imamo najviše. Njihov broj se samo smanjuje tokom vremena jer svakog dana i pre uspostavljanja menstruacije u određenom postotku polako propadaju. Sa kojom ovarijalnom rezervom ćemo se roditi i ući u repruktivno doba zavisi od mnogo faktora, od genetike, raznih uticaja na trudnoću majke, izloženosti zračenju i toksičnim hemokalijama u životu itd. Kada ovarijumi dođu do rezerve oko 37000-40 000 jajnih ćelija, što se uobičajeno događa u prosečnoj populaciji oko 37 godine, nastaju novi talasi propadanja jajnih ćelija koji dalje rapidno smanjuju ovarijalnu rezervu i dovode do menopauze koja je u našem regionu prosečno u 47-48 godini. Da nije tog talasa propadanja jajnih ćelija menopauza bi nastajala oko 70-tih godina. Pretpostavlja se da je to način na koji je naša vrsta htela da zaštiti žene od kasnih trudnoća koje nose značajne zdravstvene rizike, počevši od srca koje u trudnoći mora da ima minutni volumen veći za 50% nego van trudnoće, bubrega čija glomerularna filtracija mora da poraste za 50%, tako i svih ostalih organa koji u doba kada naše zdravlje polako počinje da popušta treba da rade uvećanim kapacitetom.
Jajna ćelija treba da bude genetski ispravna, a sa našim starenjem, broj genetskih grešaka raste, da bi u 44 godini 90% jajnih ćelija već imalo genetsku grešku, a u 45 skoro sve. Taj proces rasta aneuploidija je zavistan od godina i ne postoji nikakav način da to promenimo. Pored toga, jajna ćelija mora da obezbedi gradivne materije i energiju za prvih 5 dana života embriona, za brojne deobe koje od jane ćelije i zigota naprave blastocistu, takozvana metabolička kompetencija je bolja kada je ćelija mlađa nego kada je starija. Zato se u priči o infertilitetu toliko insistira da se ne gubi vreme i vodi računa o godinama žene.
Zbog svega navedenog, sa godinama žene stopa trudnoća pada a stopa spontanih pobačaja raste. U generalnoj populaciji, bez reproduktivnih problema, spontanih pobačaja ima od 12-14%. U populaciji infertilnih pacijenata, u trudnoćama nakon IVF-a, zbog postojanja patologije vezane za reprodukciju i nešto većih prosečnih godina populacije, stopa pobačaja je veća, u velikim studijama 25-30%. Kod žena preko 44 godine, stopa pobačaja je 60% u odnosu na ostvarene trudnoće.